Muškarci i žene su se vekovima bavili ronjenjem na dah. Indirektne dokaze predstavljaju predmeti stari hiljadama godina koji su pronađeni na kopnu kao sto su ukrasi sa biserima i prikazi ronilaca na starim crtežima. Poznato je da su u antičkoj Grčkoj ronioci na dah vadili sunđere i učestvovali u vojnim poduhvatima.
Tokom istorije napredovanje tehnike direktno je uticalo na razvoj ronjenja. U pocetku se radilo na razvoju ronilackih zvona sa dopremanjem vazduha sa povrsine da bi se kasnije pojavio ronilački šlem. Prvi atonomni aparat zatvorenog kruga disanja konstruisao je Henri Flos (Henry Fleuss) 1876. Prvi regulator za aparat otvorenog kruga disanja koji se nije morao rucno podesavati za razliku od nekih prethodnih konstruisali su Žak Kusto i Emil Ganjan 1942 da bi nakon testiranja bio patentiran januara 1943. pod imenom Aqua Lung. Aqua Lung je inace i prvi komercijalni regulator.
Danas u svetu ima najviše ronilaca koji rone sa apatatim otvorenok kruga disanja. To su aparasti koli se sastoje od boce najčešće sa vazduhom mada se roni sa raznim mešavinama i regulatora koji se sastoji iz dva dela prvog i drugog stepena koji su spoleni crevom. Prvim stepenu se vrši smanjenje pritiska iz boce koja ima 200 bara kada je puna na pritisak izmedju 9 do 10 bara. U drugom stepenu se vrsi doziranje vazduha da pritisak okoline koji sa dubinom raste na svakih 10m za 1 bar.
Oprema ronioca sastoji se od maske, peraja, disaljke, odela, pojasa sa tegovima, noža, boce, regulatora, manometra, dubinometra prsluka za regulaciju plovnosti.
Probelemi koji se desavaju u ronjenju i koji se mogu prevazići pravilnim postupanjem čine barotraume, ’’pijanstvo dubina’’, dekompresiona bolest. Do barotraume dolazi pri brzim izronima pri kolima ronilac zadržava vazduh, laganim izronom bez zadržavanja vazduha odnosno normalnim disanje sprečavamo barotraumu koja moze biti pogubna. Pijanstvo dubina se javlja kao posledica disanja azota pod povisenim pritiskom i uglavnom kod pocetnika, ne moze se prevazići samo se moze pomeriti prag dubine na kojoj se javlja svakim sledecim zaronom. Pijanstvo dubina se manifestuje na taj način što ronilac počinje da se ponasa ne racionalno, misli da moze da roni bez vazduha pa vadi regulator sto moze prouzrokovati utapanj, ovo je jedan od primera a ma ih raznih. Dekompresiona bolest se tkođe javlja usled delovanja azotr pri promeni pritiska. Azot se pri povisenom pritisku pretvara u tecno stanje i rastvara se u ogranizmu, tako da ako provedemo dovoljno dugo vremena da se azot rastvori i krenemo u iron azot se vraća naglo u gasovito stanje i može da izazove začepljenje krvnih sudova. Da se to nebi desilo koristimo dekompresione tablice. Po tablicama za maksimalnu dubinu i vreme ronjenja očitavamo dubine za dekompresione zastanke ako smo izasli iz krive sigurnosti. Mnogo je lakse i jednostavnije roniti uz pomoć ronilačkog računara koji nam sam izračunava režim ronjenj i dekompresione zastanke.
Ronjenje je lep i atrektivan sport, opasan je smo u situacijama kada se ne postupa po pravilima, bezbedno mogu roniti samo dobro obučeni ronioci pri unapred isplaniranom ronjenju.
